Stearinska kiselina

Stearinska kiselina[1]
IUPAC ime
 
Octadecanoic acid
Drugi nazivi C18:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 57-11-4 DaY
PubChem[2][3] 5281
DrugBank DB03193
ChEMBL[4] CHEMBL46403 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

CCCCCCCCCCCCCCCCCC(=O)O

Svojstva
Molekulska formula C18H36O2
Molarna masa 284.48 g mol−1
Gustina 0,847 g/cm3 na 70 °C
Tačka topljenja

69.6 °C, 343 K, 157 °F

Tačka ključanja

383 °C, 656 K, 721 °F

Indeks prelamanja (nD) 1,4299

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C18H36O2, ili CH3(CH2)16COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.

Prehrambeni izvori

Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.[5]

Reakcija

Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.

Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.

Reference

  1. ↑ Susan Budavari, ur. (1989). [erck Index (11th izd.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. str. 8761. ISBN 9780911910285. 
  2. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ↑ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685. 

Literatura

  • Susan Budavari, ur. (1989). [erck Index (11th izd.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. str. 8761. ISBN 9780911910285. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija
Stearinska kiselina na Wikimedijinoj ostavi
  • NIST
  • p
  • r
  • u
Zasićene
Volatilne: Sirćetna (C2) • Propionska (C3) • Buterna (C4) • Valerinska (C5) • Kapronska (C6) • Enantinska (C7) • Kaprilna (C8) • Pelargonska (C9) • Kaprinska (C10) • Undekanska (C11) • Laurinska (C12) • Tridekanska (C13) • Miristinska (C14) • Pentadekanska (C15) • Palmitinska (C16) • Margarinska (C17) • Stearinska (C18) • Nonadekanska (C19) • Arahidinska (C20) •
n−3 Nezasićene
α-Linoleinska (18:3) • Stearidonska (18:4) • Eikozapentaenoinska (20:5) • Dokozaheksaenoinska (22:6)
n−6 Nezasićene
Linolna (18:2) • γ-Linolna (18:3) • Dihomo-γ-linolna (20:3) • Arahidonska (20:4) • Ardenska (22:4)
ω-7 Nezasićene
Palmitoleinska (16:1) • Vakcenska (18:1) • Paulinska (20:1)
n−9 Nezasićene
Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3)
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline