Harun al-Rašid

Harun el Rašid (arap. هارون الرشيد‎), (27. mart 763./17. april 764 - 24. mart 809.) je bio peti i najpoznatiji abasidski kalif.

Vladao je od 786. do 809, i njegovo vreme je ostalo zabeleženo po naučnom, kulturnom i verskom napretku. Umetnost i muzika su takođe cvetali.

500 godina vladavine porodice Abasida

Neslaganja među Arapima, ali i među porobljenim narodima, pojavila su se 750. godine. Omajade je zbacila porodica Abasida koja je zatim 500 godina vladala islamskim svetom. Abasidi potiču od Muhamedovog strica Al Abasa. Pod Al Mansurom, njihovim prvim kalifom, oni su 762. godine premestili prestonicu u novi grad Bagdad i prihvatili mnoge persijske i grčke običaje. Njihov najpoznatiji vladar bio je Harun al Rašid (786-809), peti kalif, savremenik Karla Velikog sin kalifa Al Mahdija i bivše robinje Al Khajzuran.

Harun al Rašid je preuzeo kalifat od svog brata Hadija. Hadi je nasledio abasidski kalifat nakon Mahdijeve smrti. Hadijeva majka Hajzeran rođena je u gradu Rej u Iranu. Nearapsko poreklo Hadijeve majke izazvalo je nezadovoljstvo među [fArapi]]ma tako da su mnogi želeli da kalifat preuzme Hadijev brat Harun, čija majka je bila Arapkinja. To nezadovoljstvo je proizvelo i povremene sukobe, a na kraju je kalif Hadi i ubijen. Nakon ubistva Hadija, kalifat je preuzeo njegov brat Harun.^[1]

Ratovi sa Vizantijskim carstvom

Kao veoma mlad, od 791. do 806. godine vodio je rat sa Vizantijskim carstom, koji je na kraju dobio. U svojih 23 godine je postavljen za guvernera Jermenije, Azerbejdžana, Egipta, Sirije i Tunisa. Postao je kalif posle njegovog starijeg brata Hadžija.

Procvat u umetnosti i nauci

Svoju vladavinu je započeo postavljanjem sposobnih upravitelja koji su brinuli o kalifatu tako da poboljšaju imovno stanje ljudi. Izgradio je palatu u Bagdadu, nadaleko čuvenu i lepu, kakvu ni jedan kalif pre njega nije imao. U njoj je smestio svoj dvor i živeo u velikom sjaju, sa svitom od preko stotinu dvorana i robova.

Bio je veoma brižan i pravedan. Ponekad je prerušen išao po ulicama i bazarima Bagdada osluškujući da li je narod zadovoljan njegovom vladavinom ili ne. U ovo vreme Bagdad je bio čuven po svojim školama i učiteljima. I pored ratova, našao je vremena da podstiče nauku i umetnost, povezujući persijske, grčke, arapske i indijske uticaje. Bagdad je postao svetski centar za astronomiju, matematiku, geografiju, medicinu, pravo i filozofiju. Dvor u Bagdadu mesto je gde se dešava veliki deo Hiljadu i jedne noći, knjige u kojoj se i danas uživa.

Raspad carstva

Pod kasnijim kalifima, neke pokrajine su postale nezavisne, ali su još uvek poštovale islam, njegove propise i kulturu. Abasidski kalifi brzo su gubili moć i postajali duhovne vođe. Muslimansko carstvo se podelilo na emirate koji su imali uspone i padove u različitim periodima. Ipak, muslimanski svet je delovao kao jedna civilizacija sa mnogo različitih centara.

Al Mahdi umire 785. a Al Hadži misteriozno umire 786. godine (bio je ubijen od Al Hajzuran) i Harun postaje kalif u septembru 786. godine. Veliki vezir Barmakids postaje administrator. Al Khajzuran umire 789. i Barmakids praktično preuzima upravljanje carstvom od Haruna.

Delovi carstva tražili su nezavisnost, ali Harun al Rašid je uspeo da ih pokori. Regionalne dinastije su plaćale godišnji namet, a zauzvrat su dobijale polu-autonomiju. Harun se obogatio ali je to slabilo njegovu snagu u kalifatu. Takođe, kalifat je bio podeljen između Harunovih sinova Al Amina i Al Mamuna, koji su posle očeve smrti zaratili.

Hronologija događaja

• 763. rođen je Harun al Rašid, sin kalifa Al Mahdija i bivše robinje Al Hajzuran.
• 780. postavlja se za predvodnika vojne ekspedicije protiv Vizantije.
• 782. postavlja se za predvodnika vojne ekspedicije protiv Vizantije sve do Bosfora. Mirovni pregovor je potpisan po povoljnim uslovima. Harun je primio počasnu titulu al Rašid i druko ime i samim tim prohodnost prema tronu kalifa a takođe je postai i guverner Jermenije, Azerbejdžana, Egipta, Sirije i Tunisa.
• 786. u septembru, umire Harunov stariji brat al Hadži.
• 789. Al Hajzuran umire i sva vlast prelazi u ruke Harunu.
• 791. rat sa Vizantijom.
• 800. Harun imenuje novog guvernera Tunisa.
• 807. Harunove vojska osvaja Kipar.
• 809. za vreme putovanja po istočnim provincijama carstva umire Harun. Al Amin se proglašava za kalifa.

Izvori

Literatura

• Ali Akbar Velajati (2016). Istorija kulture i civilizacije islama i Irana (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 141-157.)

Harun al-Rašid na Wikimedijinoj ostavi