Fejt Hil

  • pevač
  • muzički producent
Aktivni period1993–sadašnjostDelovanjevokalStilDeca3Veb-sajtfaithhill.com

Odri Fejt Makgrou (devojački Peri; rođena 21. septembra 1967), profesionalno poznata kao Fejt Hil, američka je pevačica i muzički producent. Jedna je od najuspešnijih kantri umetnica svih vremena, prodala je više od 40 miliona albuma širom sveta.[1] Hil je udata za američkog pevača Tima Makgroa, sa kojim je snimila nekoliko dueta.

Njena prva dva albuma, Take Me as I Am (1993) i It Matters to Me (1995), bili su značajni uspesi i ostvarili su kombinovana tri broja jedan na Bilbordovim kantri listama. Potom je postigla mejnstrim i višežanrovski uspeh sa svoja naredna dva albuma, Faith (1998) i Breathe (1999). Fejt je ostvarila svoj prvi međunarodni uspeh početkom 1998. godine, This Kiss, dok je Breathe postao jedan od najprodavanijih kantri albuma svih vremena, vođen ogromnim uspehom pesama Breathe i The Way You Love Me. Imao je masovnu prodaju širom sveta i zaradio je Hil tri nagrade Gremi.

Godine 2001, snimila je pesmu There You'll Be za zvučnu numeru Pearl Harbor i postala međunarodni uspeh. To je njen najprodavaniji singl u Evropi. Sledeća dva Hilova albuma, Cry (2002) i Fireflies (2005), bila su komercijalni uspesi; prvi je proizveo još jedan međužanrovski singl, Cry, koji je osvojio Hil a Gremi nagradu, a drugi je proizveo singlove Mississippi Girl i Like We Never Loved at All, što joj je donelo još jednu nagradu Gremi.

Hil je osvojila pet Gremi nagrada, 15 nagrada Akademije kantri muzike, šest Američkih muzičkih nagrada i nekoliko drugih nagrada. Njena turneja Soul2Soul II 2006. sa suprugom postala je jedna od najprofitabilnijih kantri turneja svih vremena.[2][3] Godine 2001, časopis Ladies Home Journal ju je proglasio jednom od „30 najmoćnijih žena u Americi”. Godine 2009, Bilboard ju je proglasio za savremenu umetnicu broj 1 za decenije 2000-ih, a isto tako za 39. najboljeg umetnika.[4] Od 2007. do 2012, Hil je bila glas uvodne pesme NBC fudbala nedeljne noći.[5] Godine 2019, Hil je dobila zvezdu na Holivudskom šetalištu slavnih.[6]

Detinjstvo, mladost i počeci karijere

Hil je rođena u Ridžlandu (Misisipi), severno od Džeksona (Misisipi). Ona je bila usvojena kao novorođenče, i dobila je ime Odri Fejt Peri. Odrasla je u obližnjem gradu Star, udaljenom 20 km od Džeksona.[7] Njeni usvojitelji, Edna i Ted Peri,[8] su je odgajali sa svoja dva biološka sina u pobožnom hrišćanskom okruženju.[9]

Diskografija

  • Take Me as I Am (1993)
  • It Matters to Me (1995)
  • Faith (1998)
  • Breathe (1999)
  • Cry (2002)
  • Fireflies (2005)
  • Joy to the World (2008)
  • The Rest of Our Life (sa Timom Makgro) (2017)

Ture

Glavne turneje
  • This Kiss Tour (1999)[10]
Ture sa drugim pevačima
  • Soul2Soul Tour (sa Timom Makgro) (2000)[11]
  • Soul2Soul II Tour (sa Timom Makgro) (2006-07)[12]
  • Australia 2012 (sa Timom Makgro) (2012)[13]
  • Soul2Soul: The World Tour (sa Timom Makgro) (2017-18)[14]
Promocione ture
  • '94 Promo Tour (1994)
Rezidencijalne emisije
  • Faith (2004)[15]
  • Soul2Soul (sa Timom Makgro) (2012-13)[16]
Otvaranje
  • No Doubt About It Tour (za Nila Makoja) (1994)
  • Waitin' on Sundown (za Brooks & Dunn) (1994)[17]
  • Read My Mind Tour (za Ribu Makentajer) (1994)[18]
  • Fruit of the Loom Comfort Tour (za Alana Džeksona) (1994-95)[19]
  • Easy Come Easy Go Tour (George Strait) (1994)
  • Spontaneous Combustion Tour (za Tima Makgoa) (1996)[20]
  • The Cowboy Rides Away Tour (za Džodža Strejta) (2014)[21]
Druge emisije
  • Chevy Truck Country Music Festival (sa Džordžom Strejt, Timom Magro, Jonom Montgomerijem, Lilom Makan i Big House) (1998)[22]
  • Millennium Blast Show (sa Timom Makgro) (1999)
  • Sam & Audrey (sa Timom Makgro) (2016)[23]
  • Live 8 Rome, Italy (sa Timom Makgro, Duran Duran, Planet Funk, Max Pezzali, Fiorella Mannoia, etc.) (2005)
Concert specials
  • Faith! (CBS) (2000)[24]
  • When the Lights Go Down (NBC) (2002)[25]
  • Fireflies (NBC) (2005)[26]
  • Love Will Always Win (CBS) (2007)
  • Joy to the World (PBS) (2008)[27]
  • Greatest Hits (PBS/GAC) (2009)[28]
  • Tim & Faith: Soul2Soul (Showtime) (2017)[29]

Reference

  1. ^ Whitaker, Sterling (23. 12. 2015). „Faith Hill Honored by Mississippi Home Town”. Taste of Country. Приступљено 1. 1. 2016. 
  2. ^ „About Faith Hill”. Country Music Television. Viacom. Приступљено 13. 2. 2014. 
  3. ^ „Tim, Faith set tour mark”. Country Standard Time. 14. 9. 2006. Приступљено 13. 2. 2014. 
  4. ^ „Artists of the Decade: No. 39 – Faith Hill”. Billboard.com. Приступљено 25. 12. 2012. 
  5. ^ Madden, Lance (15. 4. 2013). „Faith Hill Is Leaving NBC, Sunday Night Football”. Forbes. Приступљено 13. 2. 2014. 
  6. ^ Hermanson, Wendy. „Powerful Country Women Getting Stars on Hollywood Walk of Fame”. Taste of Country (на језику: енглески). 
  7. ^ Malone, Bill C. (2002). Country Music, U.S.A.: Second Revised Edition (на језику: енглески). University of Texas Press. ISBN 9780292752627. 
  8. ^ „Faith Hill Biography”. People. Time Inc. Приступљено 15. 2. 2014. 
  9. ^ „Interview with Faith Hill and Tim McGraw”. Larry King Live. CNN. 21. 4. 2006. Приступљено 13. 2. 2014. 
  10. ^ Hinman, Bonnie (2012). Popular Icons: Faith Hill. New York City, New York: Infobase Learning. ISBN 978-1-4381-4095-7. 
  11. ^ Kelly, James (13. 7. 2000). „Feels Like the First Time: McGraw and Hill Kick Off the Summer's Most Anticipated Country Tour”. CMT News. MTV Networks. Архивирано из оригинала 21. 6. 2004. г. Приступљено 12. 7. 2008. 
  12. ^ Harrington, Richard (6. 7. 2007). „For Country Power Couple, Family Comes First”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2008. 
  13. ^ Hensel, Amanda (2. 9. 2011). „Tim McGraw and Faith Hill Announce 2012 Australian Tour”. Taste of Country. Townsquare Media. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  14. ^ Konicki, Lisa (31. 1. 2017). „Tim McGraw and Faith Hill Reveal More Dates and 26 Opening Acts For Soul2Soul Tour”. Nash Country Daily. Cumulus Media. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2017. 
  15. ^ „Faith Hill Set For First Live Performances In FOUR Years; To Take Place At The Colosseum At Caesars Palace August 10–14” (Саопштење). Las Vegas, Nevada: Harrah's Entertainment. Business Wire. 17. 5. 2004. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  16. ^ Whitaker, Sterling (8. 8. 2013). „Tim McGraw and Faith Hill Extend Las Vegas Residency”. The Boot. Townsquare Media. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  17. ^ Hollabaugh, Lorie (23. 4. 2010). „Faith Hill Gets Slippery Revenge on Brooks & Dunn”. The Boot. Townsquare Media. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  18. ^ Catlin, Roger (7. 4. 2014). „COUNTRY SINGER OF MUCH FAITH”. Hartford Courant. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2022. 
  19. ^ Stout, Michael W. (октобар 1995). „Alan Jackson”. Louisville Music News. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ Mervis, Scott (10. 10. 2017). „Tim McGraw/Faith Hill: From Spontaneous Combustion to Soul2Soul 2017”. Pittsburgh Post-Gazette. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  21. ^ Allers, Hannahlee (13. 1. 2014). „George Strait Kicks Off Last Leg of Cowboy Rides Away Tour”. The Boot. Townsquare Media. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  22. ^ Graff, Gary (14. 4. 1998). „George Strait and Friends Pack the House / Country music's own Lollapalooza”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  23. ^ „Sam & Audrey — A.K.A. Tim & Faith — Sell Out the Ryman in Record Time”. WSGC-FM. ABC Radio. 3. 10. 2016. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  24. ^ King, Susan (22. 11. 2000). „CBS GOES COUNTRY WITH FAITH HILL CONCERT SPECIAL\ AWARD-WINNING SINGER WILL PERFORM FROM ALL HER ALBUMS”. News & Record. Lee Enterprises. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  25. ^ Dunkerley, Beville; Leahey, Andrew; Parton, Chris; Moss, Marissa R.; Rodman, Sarah; Shelburne, Craig (21. 9. 2015). „Faith Hill's 10 Greatest Live Performances”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  26. ^ „Faith Hill Returns with Fireflies”. Voice of America. 29. 10. 2009. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  27. ^ „Faith Hill, Joy To the World: A Soundstage Special Event”. Georgia Public Broadcasting. Georgia Public Telecommunications Commission. 22. 10. 2009. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  28. ^ „McGraw leads off Soundstage series”. Country Standard Time. 3. 12. 2009. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  29. ^ Petit, Stephanie (7. 11. 2017). „Inside Tim McGraw and Faith Hill's Showtime Concert Special”. People. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2020. 

Literatura

  • Brown, Jim; Sparrow, Susan (2002). Faith Hill & Tim McGraw: Soul 2 Soul. Quarry Music Books. ISBN 978-1-55082-293-9. 
  • Gray, Scott (1999). Perfect Harmony: the Faith Hill & Tim McGraw Story (1st изд.). Ballantine Books. ISBN 978-0-345-43412-8. 

Spoljašnje veze

Fejt Hil na Vikimedijinoj ostavi.
Više informacija o člankuFejt Hilpronađite na Vikipedijinim
sestrinskim projektima:
    Podaci na Vikipodacima
  • Zvanični veb-sajt
  • Faith Hill na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  • hil Fejt Hil на сајту People.com (језик: енглески)
  • п
  • р
  • у
Билбордов број један сингл на крају године
1946—1959.
  • 1946: Prisoner of Love — Пери Комо
  • 1947: Near You — Франсис Крејг
  • 1948: Twelfth Street Rag — Пи Ви Хант
  • 1949: Riders in the Sky — Вон Монро
  • 1950: Goodnight, Irene — Гордон Џенкинс и The Weavers
  • 1951: Too Young — Нет Кинг Кол
  • 1952: Blue Tango — Лерој Андерсон
  • 1953: The Song from Moulin Rouge — Перси Фејт
  • 1954: Little Things Mean a Lot — Кити Кален
  • 1955: Cherry Pink and Apple Blossom White — Перез Прадо
  • 1956: Heartbreak Hotel — Елвис Пресли
  • 1957: All Shook Up — Елвис Пресли
  • 1958: Nel Blu Dipinto di Blu (Volare) — Доменико Модуњо
  • 1959: The Battle of New Orleans — Џони Хортон
1960—1979.
  • 1960: Theme from A Summer Place — Перси Фејт
  • 1961: Tossin' and Turnin' — Боби Луис
  • 1962: Stranger on the Shore — Акер Билк
  • 1963: Sugar Shack — The Fireballs
  • 1964: I Want to Hold Your Hand — The Beatles
  • 1965: Wooly Bully — Sam the Sham & the Pharaohs
  • 1966: Ballad of the Green Berets — Бери Садлер
  • 1967: To Sir, with Love — Лулу
  • 1968: Hey Jude — The Beatles
  • 1969: Sugar, Sugar — The Archies
  • 1970: Bridge over Troubled Water — Simon & Garfunkel
  • 1971: Joy to the World — Three Dog Night
  • 1972: The First Time Ever I Saw Your Face — Роберта Флак
  • 1973: Tie a Yellow Ribbon Round the Ole Oak Tree — Тони Орландо и Дон
  • 1974: The Way We Were — Барбра Страјсенд
  • 1975: Love Will Keep Us Together – Captain & Tennille
  • 1976: Silly Love Songs — Wings
  • 1977: Tonight's the Night (Gonna Be Alright) — Род Стјуарт
  • 1978: Shadow Dancing — Енди Гиб
  • 1979: My Sharona — The Knack
1980—1999.
2000—2019.
2020—данас
Normativna kontrola Уреди на Википодацима
Međunarodne
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
Državne
  • Francuska
  • BnF podaci
  • Nemačka
  • Sjedinjene Države
  • Češka
  • Holandija
Umetničke
  • Nagrade Gremi
  • MusicBrainz