Aljaska (poluostrvo)

Aljaska je poluostrvo^[1] koje pripada Severnoj Americi. Poluostrvo Aljaska se prostire oko 800 km (497 mi) na jugozapadu od kopna Aljaske i završava se na Aleutskim ostrvima. Poluostrvo odvaja Tihi okean od Bristolskog zaliva, rukavca Beringovog mora. Osim Aljaskog poluostrva veća poluostrva Severne Amerike su: poluostrvo Labrador, poluostrvo Florida i poluostrvo Kalifornija.

Mnogi ljudi povezuju Aljasko poluostrvo sa državom Alјаskom, iako to nije tačno. U blizini ostrva je veliko ribolovno područje Tihog okeana. Aljasko poluostrvo je slabo naseljeno zbog vrlo surovih klimatskih uslova subpolarne klime.^[2]

U literaturi (posebno ruskoj) termin „Poluostrvo Aljaska“ je korišćen za označavanje čitavog severozapadnog ispupčenja Severnoameričkog kontinenta, ili svega onog što je sadašnja država Aljaska, isključujući njenu prevlaku i ostrva. Okrug Lejk end Peninsula, dobio je ime po poluostrvu.

Geografija

Aleutski lanac je veoma aktivan vulkanski planinski lanac koji se proteže duž cele dužine poluostrva. Unutar njega se nalaze utočišta divljih životinja, uključujući nacionalni park i rezervat Katmaj, nacionalni spomenik i rezervat Anjakčak i nacionalno utočište za divlje životinje Bečarof, nacionalno utočište za divlje životinje poluostrva Aljaske i nacionalno utočište divljih životinja Izembek. Najaktivniji vulkan duž vulkanskog planinskog lanca je vulkan Pavlof koji je viši od 2.515 metara (8.251 stopa).

Južna strana poluostrva Aljaska je smežurana i planinska, nastala tektonskom aktivnošću Severnopacifičke ploče koja se spušta ispod zapadnog dela Severnoameričke ploče; severna strana je uglavnom ravna i močvarna, rezultat milenijumske erozije i opšte seizmičke stabilnosti. Severna i južna obala su takođe prilično različite. Severna obalska strana zaliva Bristol je uglavnom zamućena i blatnjava, doživljava ekstremne plime i relativno je plitka; pacifička strana, koja je takođe poznata kao „vatreni prsten“,^[3] ima relativno malu aktivnost plime i oseke, a voda je duboka i bistra.

Administracija

Celo poluostrvo je organizovano kao deo četiri okruga; okrug Istočni Aleuti, okrug Bristolski zaliv, okrug Kodijak ostrva Kodiak i okrug Jezero and poluostrvo. Okrug Jezero i poluostrvo obuhvata većinu teritorije poluostrva.

Klima

Prosečna godišnja količina padavina kreće se od 24—65 in (610—1.650 mm). Priobalna područja su podložna intenzivnim olujama, vetru i kiši. Zimske temperature su u proseku između −11—1 °C (12—34 °F), a leti između 6—15 °C (43—59 °F). Mrazevi se mogu javiti svakog dana u godini na višim nadmorskim visinama.^[4][5] Klima se može uporediti sa onom u delovima Škotske, Aleutskih ostrva, Islanda i Ognjene zemlje.

Port Hajden, Aljaska
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     22     −2 −9     13     −2 −9     23     0 −7     19     3 −3     21     8 2     28     12 5     41     14 8     50     15 9     52     12 6     56     6 0     36     2 −4     26     −1 −8 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm
Imperijalna konverzija J F M A M J J A S O N D     0,9     29 16     0,5     28 16     0,9     33 20     0,7     38 26     0,8     47 35     1,1     53 41     1,6     57 46     2     58 48     2     54 43     2,2     43 32     1,4     36 25     1     30 19 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima

Čignik, Aljaska
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     149     −1 −7     193     0 −6     175     2 −5     124     4 −2     171     8 2     153     13 5     109     16 8     129     16 8     247     13 5     224     7 1     256     4 −2     183     1 −5 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm
Imperijalna konverzija J F M A M J J A S O N D     5,9     31 20     7,6     33 21     6,9     35 23     4,9     40 28     6,7     46 35     6     55 41     4,3     61 46     5,1     61 47     9,7     55 41     8,8     45 34     10     38 28     7,2     34 24 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima

Flora i fauna

Poluostrvo Aljaska je dom nekih od najvećih prirodnih neuznemiravanih populacija divljih životinja u Sjedinjenim Državama. Pored čuvenih populacija mrkih medveda na Aljasci u oblastima Maknil i Katmaj, velika stada karibua, losova, čopori vukova, jata vodenih ptica i vrbovih patki naseljavaju ovu oblast. Medvedi na poluostrvu i Bristolskom zalivu su toliko brojni, jer se hrane na najvećim svetskim stazama lososa (Oncorhynchus nerka), koji se ovde uglavnom javljaju zato što su mnoga velika jezera na poluostrvu važan element u njihovom životnom ciklusu. Ovi lososi, nakon što se vrate sa svog kratkog vremena na moru, plivaju u jezera i njihove potoke koji doprinose mrestu. Njihovi potomci prezimljuju u dubokim i hranom bogatim dubinama ovih jezera sve do njihove migracije u more za jednu ili dve godine.

Izuzetno velike kolonije morskih ptica postoje duž obale.^[5] Pored toga, postoje velike populacije morskih sisara u severnom Tihom okeanu između poluostrva Aljaska i Kamčatke. Ovo uključuje lučke foke, prstenaste foke, severne krznene foke, kitove, morske pliskavice, morske vidre i morske lavove.^[6]

Krševita južna polovina poluostrva, kao i arhipelag Kodijak koji se nalazi na južnoj obali poluostrva, dom je znatnog broja medveda, čine ekoregiju planinske tajge poluostrva Aljaske i sadrži niz zaštićenih područja kao što je nacionalni park Katmaj. Vegetacija na poluostrvu se uglavnom sastoji od šiblja, travnatih livada ili vlažne tundre.

Demografija

Pored zajednica na obali (vidi: Bristolski zaliv), poluostrvo Aljaska takođe je dom nekoliko poznatih sela: Kold Bej, King Kouv, Perivil, Čignik, jezero Čignik, laguna Čignik i Port Moler. Svaka od njih je prvenstveno naseljena urođenicima Aljaske i svaka, takođe, uglavnom zavisi od ribarske industrije za život. Ovde treba uključiti i selo Sand Pojnt, uprkos njegovoj lokaciji na ostrvu Popof, ostrvu koje je deo Šumaginskih ostrva, nedaleko od južne obale poluostrva.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze