Европско првенство у атлетици на отвореном 1986 — скок увис за мушкарце

Скок увис у мушкој конкуренцији на 14. Европском првенству у атлетици 1986. одржано је 30. и 31. августа на Стадиону Мерцедес-Бенц арена у Штутгарту (Западна Немачка) .

Титулу освојену у Атини 1982 бранио је Дитмар Мегенбург из Западне Немачке.

Земље учеснице

Учествовало је 17 такмичара из 11 земаља.

  1.  Аустрија (1)
  2. Бугарска Бугарска (1)
  3.  Западна Немачка (3)
  4.  Источна Немачка (1)
  5.  Пољска (1)
  6. Румунија Румунија (3)
  7.  СССР (3)
  8.  Уједињено Краљевство (1)
  9.  Чехословачка (1)
  10.  Швајцарска (1)
  11.  Шведска (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1986.
Светски рекорд Игор Паклин  Совјетски Савез 2,41 Кобе, Јапан 4. септембар 1985.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава Владимир Јашченко  Совјетски Савез 2,30 Праг, Чехословачка 2. септембар 1978.
Дитмар Мегенбург  Западна Немачка Атина, Грчка 11. септембар 1982.
Најбољи светски резултат сезоне Игор Паклин  Совјетски Савез 2,37 Келн, Западна Немачка 17. август 1986.
Најбољи европски резултат сезоне
Рекорди после завршеног Европског првенства 1986.
Рекорди европских првенстава Игор Паклин  Совјетски Савез 2,34 Штутгарт, Западна Немачка 31. август 1986.

Најбољи европски резултати у 1986. години

Десет најбољих европских такмичара 1986. године до почетка првенства (25. август), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ).[1]

1. Игор Паклин  Совјетски Савез 2,37 17. август 1. СРЛ
2. Генадиј Авдејенко 2,35 1. јун 3. СРЛ
3. Јан Звара  Чехословачка 2,34 14. јун 4. СРЛ
3. Валериј Середа  Совјетски Савез 15. јул
5. Андреј Морозов  Совјетски Савез 2,33 19. јул 9. СРЛ
5. Патрик Шеберг  Шведска 9. август
7. Александр Котович  Совјетски Савез 2,32 8. јун 12. СРЛ
7. Сорин Матеј  Румунија 9. јул
7. Сергеј Малченко  Совјетски Савез 15. јул
10. Алексеј Денисов  Совјетски Савез 2,31 8. мај 15. СРЛ
10. Еди Анис  Белгија 24. мај
10. Константин Милитару  Румунија
10. Карло Тренхарт  Западна Немачка 2. јул
10. Кжиштоф Кравчик  Пољска 8. август

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Освајачи медаља

Игор Паклин
 СССР 		Сергеј Малченко
 СССР 		Карло Тренхарт
 Западна Немачка

Сатница

Датум Време Коло
30. август Квалификације
31. август Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама било је 17 такмичара. Квалификациона норма за финале износила је 2,26 м (КВ) коју су прескочила 9 такмичара a 5 се пласирало на основу резултата (кв).[2][3]

Пласман Група Атлетичар Земља Резултат Белешке
1. - Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 2,26 КВ
2. - Патрик Шеберг  Шведска 2,26 КВ
3. - Герд Весиг  Источна Немачка 2,26 КВ, ЛРС
4. - Кжиштоф Кравчик  Пољска 2,26 КВ
5. - Карло Тренхарт  Западна Немачка 2,26 КВ
6. - Џеф Парсонс  Уједињено Краљевство 2,26 КВ
7. - Игор Паклин  СССР 2,26 КВ
8. - Јан Звара  Чехословачка 2,26 КВ
9. - Валериј Середа  СССР 2,26 КВ
10. - Кристијан Попеску Румунија Румунија 2,23 кв
11. - Сорин Матеј Румунија Румунија 2,23 кв, ЛРС
12. - Сергеј Малченко  СССР 2,23 кв
13. - Георги Даков Бугарска Бугарска 2,23 кв
14. - Бернард Бенш  Западна Немачка 2,23 кв, ЛРС
15. - Константин Милитару Румунија Румунија 2,19
16. - Роланд Далхаусер  Швајцарска 2,19 ЛРС
17. - Маркус Ајнбергер  Аустрија 2,10

Финале

Финале је одржано 31. августа 1986. године.[3][4]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
Игор Паклин  СССР 2,34 РЕП
Сергеј Малченко  СССР 2,31
Карло Тренхарт  Западна Немачка 2,31 ЛРС
4. Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 2,28 ЛРС
5. Кжиштоф Кравчик  Пољска 2,28
6. Патрик Шеберг  Шведска 2,25
7. Герд Весиг  Источна Немачка 2,25
8. Кристијан Попеску Румунија Румунија 2,25 ЛРС
9. Јан Звара  Чехословачка 2,21
9. Џеф Парсонс  Уједињено Краљевство 2,21
11. Бернард Бенш  Западна Немачка 2,17
11. Валериј Середа  СССР 2,17
11. Георги Даков Бугарска Бугарска 2,17
14. Сорин Матеј Румунија Румунија 2,12

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 14. Европског првенства на отвореном 1934—1986.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Совјетски Савез 5 3 3 11
2.  Шведска 4 2 1 7
3.  Финска 1 2 3 6
4.  Француска 1 1 1 3
5.  Западна Немачка 1 0 2 3
6.  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
7.  Данска 1 0 0 1
8.  Чехословачка 0 2 2 4
9.  Норвешка 0 1 0 1
 Пољска 0 1 0 1
 Румунија 0 1 0 1
12.  Италија 0 0 1 1
 Источна Немачка 0 0 1 1
Укупно {13} 14 14 14 42

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Калеви Коткас  Финска 1 1 0 2
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Јиржи Лански  Чехословачка 0 2 0 2
5. Стиг Петерсон  Шведска 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ Светска ранг листа такмичара за 1986.[мртва веза] Прибављено 9.5.2017.
  2. ^ Резултати квалификација скока увис
  3. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 451.
  4. ^ Резултати финала скока увис
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1986.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 3.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 100 м препоне
  • 400 м препоне
  • 10 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • седмобојј
  • п
  • р
  • у
Европски прваци у атлетици - скок увис
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023